Ljudi moraju da potisnu delove mozga koji se koriste za analitičko razmišljanje, a aktiviraju delove odgovorne za empatiju, da bi verovali u Boga, rezultati su jednog istraživanja.
Kada razmišljaju o fizičkom svetu, čine suprotno, sudeći prema istom istraživanju.
– Sa analitičke tačke gledišta, kada imate pitanje vere, može da se čini apsurdno – kaže profesor Toni Džek, koji je predvodio ovo istraživanje.
U analizi osam eksperimenata, istraživači su otkrili da ljudi koji veruju u Boga imaju više empatije nego oni koji ne veruju. U istraživanju je učestvovalo između 159 i 527 odraslih učesnika.
Iako su i duhovna verovanja i empatija povezane sa učestalošću molitvi ili meditacije ni jedno ni drugo nije određeno soijalnim kontaktom – kao što su crkvene večere – povezane sa religijskom pripadnošću.
U ranijem istraživanju, profesor Džek je koristio skrener da bi pokazao da mozak ima analitičku mrežu neurona koja omogućuje ljudima da misle kritički.
– Zbog napetosti između mreža, na stranu prirodni pogled na svet, omogućava vam da istražite dublje društveno/emotivnu stranu – objasnio je profesor Džek. – I to je možda ključ zašto verovanje u natprirodno postoji kroz istoriju kultura. Obraća se suštinski nematerijalnom načinu shvatanja sveta i našeg mesta u njemu.
Istraživači objašnjavaju da ljudski mozak istražuje svet koristeći obe mreže. Kad ga suočite sa problemom iz fizike ili etičkom dilemom, zdrav mozak aktivira odgovarajuću mrežu, istovremeno potiskujući drugu.
Takvo potiskivanje može dovesti do konflikta između nauke i religije.
– Pošto mreže potiskuju jedna drugu, mogu da stvore dva ekstrema – tvrdi univerzitetski profesor Ričard Bojacis.
Izvor: independent.co.uk